You are Here Home|Internet marketing|ŠOKANTNO! OTKRIVENA ISTINA O CRVENKAPI!

Blog

ŠOKANTNO! OTKRIVENA ISTINA O CRVENKAPI!

Pošto ovde piše da imam neke veze sa PR-om malo da se dotaknem i te teme. Kada sam se prvi put susreo sa PR-om i upoznao se sa njegovom moći bio sam odševljen, uzbuđen i pun entuzijazma. Danas, posle osam godina svedok sam da se ova izuzetna struka u Srbiji, zemlji (ne)ograničenih mogućnosti koristi pogrešno i to od strane „stručnjaka“ koji su kupili  svoje diplome.

Kako internet postaje jedan od najupotrebljivanijih medija svakodnevno se susrećemo sa raznim PR tekstovima bili mi svesni toga ili ne. Ako ne, onda su dobro uradili svoj posao. Mada nema novinara/blogera koji neće napisati dobar tekst za 100€. Za one koji ne znaju, suština takve komunikacije je da čitaocu izazovete promenu stanja svesti. Ili kratka definicija: “PR je umetnost kojom možete ubediti ljude da ubede sami sebe”.

U poslednje vreme video poruke se sve više  koriste dao medij za komunikaciju sa ciljnim grupama, pošto je mnogo efikasnini nego tekst i daje više kredibiliteta onom koji želi da prenese poruku. Gledalac ne sme da primeti razliku, jer ako je primetio,  onda to više nije PR video, već je u pitanju obična reklama. Moramo biti spremni da ponudimo svoju verziju događaja na vrlo aktivan i efikasan način u protivnom će to uraditi naša konkurencija! Ćutanje i izbegavanje komunikacije je najgore, onaj ko prvi ponudi svoju verziju priče stiče ogromnu prednost.

Za neke dogođaje podrazumevamo da su se odigrali na određeni način, bez obzira što nismo bili prisutni, donosimo određene zaključke i imamo pozitivno ili negativno mišljenje o učesnicima i zbivanjima. A šta ako je to samo verzija onog koji je imao bolji PR? Šta ako je priča prikazana na način kako njima odgovara?  Nije vam još uvek jasno o čemu pričam? Ok!

Pročitajte svima nama dobro poznatu priču, samo sa jednom razlikom. Ovaj put je Vuk platio ovaj tekst!

Šuma je bila moja kuća. Tu sam živeo i vodio sam računa o njoj. Jednog dana, dok sam čistio smeće koje su ostavili izletnici, čuo sam korake. Sakrio sam se iza drveta i video devojčicu kako ide stazom noseći košaricu. Bila mi je odmah sumnjiva jer je bila čudno obučena – sva u crvenom i sa glavom pokrivenom, kao da nije želela da se zna ko je. Sasvim normalno sam je zaustavio radi provere. Pitao sam je ko je, gde ide, odakle je došla i sve te stvari. Podigla je nos i rekla mi da ide ka kući njene bake. Krenula je niz stazu,  izvadila je čokoladicu iz košarice i počela da jede bacajući omot na zemlju. Ma zamislite to! Zar nije dovoljno to što je došla u moju šumu i bila neučtiva sa mnom. Sad mi još i prlja moj dom. Odlučio sam da joj dam lekciju. Otrčao sam do kuće njene bake. Kad sam ugledao staricu shvatio sam da je poznajem već od ranije. Nekoliko godina ranije sam joj pomogao da se oslobodi nekih glodara iz kuće. Kad sam joj objasnio u čemu je stvar složila se da mi pomogne da naučimo pameti njenu unuku. Složila se da se sakrije ispod kreveta dok je ne pozovem. Kada je devojčica stigla pozvao sam je u spavaću sobu gde sam ležao u krevetu obučen kao njena baka. Devojčica je ušla i prva stvar koju je uradila je bio neki zloban komentar o mojim velikim ušima. I ranije su me vređali za uši pa sam se potrudio da objasnim kako su one tolike da bih mogao bolje čuti. Zatim je ona dodala još jedan komentar i to o mojim buljavim očima. Pošto sam pokušavao da ostanem miran, ignorisao sam uvredu i objasnio joj da mi velike oči pomažu da vidim bolje. Ali sledeća me je uvreda zaista pogodila. Rekla je kao nešto o mojim velikm zubima. U tom momentu sam pukao. Posle toliko uvreda jednostavo nisam više mogao da kontrolišem svoj bes. Skočio sam sa kreveta i rekao: „Zubi će mi pomoći da te bolje pojedem“. Nijedan vuk ne bi nikad pojeo malu djevojčicu. Ja svakako nisam imao nameru da je pojedem. Mislim i da bi bila lošeg ukusa. Sve što sam hteo je da je malo zaplašim. Ali blesavo dete počelo je da vrišti i trči po kući. Krenuo sam da je jurim misleći da ću uspeti da je smirim ako je uhvatim. Odjednom su se vrata otvorila sa treskom i veliki drvoseča je stajao na njima sa sekirom u rukama. Znao sam da sam u nevolji pa sam iskočio kroz prozor i pobegao koliko me noge nose. I to nije kraj! Baka nikad nije ispričala moju stranu priče. Očas se pročulo da sam zao i naopak. Sada me svi izbegavaju. Možda je devojčica živela srećno do kraja života, ali ja nisam. Morao sam ovo da vam ispričam, čisto da znate pravu verziju ove priče.

Kada se sledeći put prikopčate na net, pročitate neki tekst i pre nego što doneste bilo kakav zaključak, razmislite malo o tome, setite se ove priče…

Tags : ,

ABOUT THE AUTHOR

Ladislav

Marketing guru, PR expert, Sales Ninja! :) An ambitious, highly motivated and energetic sales executive with excellent marketing and business development skills. A results orientated professional with a proven ability to get results, generate revenue, improve service as well as reduce costs. Over 10 years marketing experience of working in competitive industries and successfully identifying, developing and managing new business opportunities within these markets.